 |
| Start | Dokumenta | Drugi o nama | Vaša priča | Pitajte | Kultura | Vesti | Linkovi |
| DANI ARMANSKE KULTURE U KONSTANCI U organizaciji „Fara armânescâ“ Rumunije , u vremenu od 29. do 31.avgusta 2008. godine održani su po peti, jubilarni put ( peta edicija) „Dani armanske kulture“ ( Dzâlili a Culturâljei Armânescâ). Na ovoj značajnoj manifestaciji prikazana su dostignuća armanske kulture, na polju jezika, književnosti, pozorišta, likovnih umetnosti, muzike i folklora, pre svega armanske zajednice u Rumuniji, ali i armanskih zajednica iz drugih balkanskih zemalja u kojima žive i stvaraju Armani. Dani ovogodišnje kulture su svečano otvoreni izložbom slika i skulptura poznatog umetnika iz Konstance, Tuđara, kao i piesom „Lali Leonida“ u režiji mladog bukureštanskog režisera, pesnika i glumca, Tome Enakea. Izvođači pozorišne predstave su mladi Armani iz Bukurešta, od kojih se samo mali broj profesionalno bave glumačkim zanatom, ali ih to nije sprečilo da na sceni pokažu maestralnu igru vrhunske profesionalnosti i da od gledališta u prepunoj sali izmame fremetične aplauze. Adaptacijom klasičnih pozorišnih komada na armanski jezik, Toma Enake je još jednom potvrdio prošlogodišnji utisak da je izvrsni poznavalac ne samo pozorišnog jezika i zahtevne scene, već je pokazao veliko bogatstvo armanskog jezika, stvarajući nam zavodljivu čaroliju, tako da nam se učinilo da je slavni Goldoni pisao na armanskom jeziku.Publika je i pokazala svoje neskriveno oduševljene pravim ovacijama. Organizatori nisu mogli da ponude lepši završetak jubilarnih Petih dana armanske kulture u Konstanci. Međutim, vredno pomena jeste da je „Fara Armâneascâ i ove godine ponudila i Seminar o armanskom jeziku uz učešće ikone armanskog jezika i izdavaštva na armanskom jezika, prof. dr Tiberija Kunije koji živi i radi u SAD, i koji nam je ovom prilikom promovisao elektronsko izdanje Armanski rečnik (on line) koji poklanja Armanima „di iutsido“ na polzu i zadovoljstvo. Rečnik ima preko 1300 stranica, a rađen je po uzoru na enciklopedijske Larousse, Petit Robert i sl. Veliko delo za baštinu armanskog naroda, za sadašnjost i još više za budućnost. Na Danima Armanske kulture su promovisane i dve knjige: izbor armanske poezije pod naslovom „Armanske nade i uzdisaji“ autora Konstantina Stere iz Konstance i „Priče za Armane iz celog sveta“ (izbor priča Andersena,Braće Grim i Peroa) mladog autora Mihaia Sime iz Bukurešta. Da ne zaboravimo na kraju i uzbudljivo Veliko oro (Corlu Mari) koje se tradicionalno organizuje u armanskom selu Eskibaba, u blizini Konstance uz učešće oko 300 Armana iz Eskibabe i okolnih sela koja su pretežno naseljena armanskim porodicama. Za one koji ne znaju,u regionu Konstance,u provinciji Dobruđi živi preko 200.000 Armana koji su se iz svojih prapostojbina, masovno i u talasima, doseljavali u ove krajeve početkom XX veka, zajedno sa svojim stadima ovaca, ergelama i svom svojom pokretnom imovinom, iz današnjih prostora Grčke, Albanije i Makedonije. Ovde, na ušću velikog Dunava u Crno more pronašli su svoju novu domovinu, nijednog trenutka ne zaboravljajući svoje korene, svoju staru domovinu, svoje senovite planine i zelene doline u kojima su se sa svojim stadima , vekovima slobodno kretali i živeli, sve dok nisu bili prinuđeni da ostave svoje domove pod brutalnim i krvavim nasiljima ozloglašenih turskih begova i albanskih nasilnika. Corlu mari sa prastarom pesmom koja se i sada izvodi na način na koji se pevala u staroj postojbini, u prekrasnim nevestinskim i momačkim nosnjama, je svojevrsna vizuelna i umetnička reminiscencija na minula vremena u kojima se ogledaju najdublja osećanja našeg armanskog naroda koji je danas rasut u pet balkanskih zemalja, ali i po celom svetu. „Corlu mari“ je daleko od toga da bude samo folklorna smotra, manifestacija maestralne igre mladih ansambala iz Rumunije, Grčke,Makedonije, Albanije, Bugarske. „Corlu mari“ je mesto sastajanja rasutih duša armanskog naroda koje se kroz staru pesmu transcendiraju u minula vremena, u istoriju, u prošlost slavnu, ali takođe i mesto gde stari predaju tu istu pesmu i korake igre u Velikom kolu mladim naraštajima, za nezaborav i budućnost. Zajedno sa književnim, izdavačkim, likovnim, muzičkim i pozorišnim stvaralaštvom, Armanska zajednica želi da ohrabri svoj narod „di iutsido“ da pokaže svoju kulturu, svoju prošlost, svoja dostignuća i darove, narodima sa kojima danas grade svoje suživote, ali i da svojim stvaralaštvom daju svoj doprinos i obogate kulturu i stvaralaštvo Balkana i Evrope. Na Petim danima armanske kulture su prisustvovali brojne delegacije iz Makedonije, Bugarske, Grčke i Srbije.Povodom Pete edicije dana dodeljene su diplome i medalje zaslužnim pregaocima za razvoj armanske kulture i jezika. Tu vrednu diplomu je dobila i naša Sutsata armâneascâ „Lunjina“. DELEGACIJA LUNjINE IZ BEOGRADA NA DANIMA KULTURE: FANICA DICA, SMILJANA ALEKSANDROV I LILA CONA.
Kliknite na slike da ih vidite uvećane |    vidite uvećane      |
| Design by FCP | Modified by Dragos | Powered by SCD LUNJINA | XHTML 1.0 | CSS 2.0 |