 |
| Start | Dokumenta | Drugi o nama | Vaša priča | Pitajte | Kultura | Vesti | Linkovi |
| MEMORIJAL RADU FLORA - NEPREKIDNA BORBA ZA SOPSTVENO IME U Zrenjaninu i drugim gradovima Vojvodine je ovih dana održan „Memorijal Radu Flora“. Ovaj Memorijal je posvećen najznačajnijem rumunskom naučnom radniku sa ovih prostora. Radu Flora je bio uvaženi univerzitetski profesor, lingvista, leksikograf, romanopisac, pesnik, dramaturg i književni kritičar. Kako je već pre nekoliko dana objavila RT Vojvodine, „na Memorijalu će biti predstavljena izložba dokumenata o Arumunima-Cincarima Vojvodine i održan međunarodni simpozijum o ovoj temi na kojem će učestvovati naučni i kulturni radnici iz desetak evropskih zemalja“. Naravno želja organizatora je bila da se Cincari, tj. Armani prikažu kao deo rumunskog nacionalnog korpusa. U ime Srpsko – cincarskog društva „Lunjina“ svoje izlaganje su imali predsednik i potpredsednik Društva Dimitrije Nikolajević i Liljana Nikolova – Petrović. U svom obraćanju predstavnici SCD „Lunjina“ su obrazložili cenjenom auditorijumu činjenično stanje u cincarskoj zajednici, osećanje samosvojnog nacionalnog identiteta koje Armani decenijama gaje u svim zemljama Balkana te na realnost standardizovanog cincarskog jezika koji se ne može smatrati dijalektom rumunskog jezika. Istina je da su Rumuni najbliži rođaci Cincarima na Balkanu i da ih jezik čini bliskim. Međutim ono što razlikuje Armane od Rumuna je više od hiljadu godina različite istorije, najmanje hiljadu kilometara fizičkog rastojanja i sasvim različite kulture. Danas je primetno da se Rumunija, a samim tim i njeni zvaničnici vode nekakvim recidivima veliko-nacionalnih težnji od pre 150 godina. Ne uzimajući u obzir savremene socijalno – političke okolnosti država Rumunija nikada nije napravila neku strategiju odnosa sa drugim romanskim grupama na Balkanu, kao što su to Armani, niti je ikada javnost obavestila u kom kontekstu vidi saradnju sa tim grupama. Rumunija jednostavno Cincare smatra Rumunima, nudeći im njima nepoznati rumunski identitet sve u paketu sa njima nepoznatom rumunskom kulturom i jezikom. U tom kontekstu izvrće se i cincarskom ime. Od Armana se prave nekakvi Aromuni, Arumuni, južni Rumuni itd. dodavanjem i menjanjem slova cincarskog imena. Cincari su od uvek sebe zvali Armanima i govorili „limba armâneascâ“. Istina je da su u istoriji mnogi veliki Cincari u pisanom obliku upotrebljavili termin „limba aromâneascâ“, ali to im ne treba zameriti. To je bilo vreme buđenja nacionalnog identiteta u 19. veku, i malobrojni i rasejani Cincari su pokušavali samo da nađu sebi zaštitnika u novoj, prvoj modernoj romanskoj državi na Balkanu. Naravno istorija stara dvesta godina je pokazala da od tog bacanja u zagrljaj rumunskoj državi nije bilo ništa do novih progona i seljakanja i onako već napaćenog cincarskog naroda. Na zadovoljsto obe strane danas bi došlo jedno priznanje identiteta Cincarima od strane Rumuna. To priznanje bi im dalo nova krila u neprekidnoj borbi sa fizičkim istrebljenjem, ali i sa nacionalnim raslojavanjem koje neke države na Balkanu i dalje sprovode. To priznanje bi dovelo do boljeg razumevanja, pa samim tim i do plodonosnije saradnje dva romanska naroda, jednog modernog nacionalnog identiteta kakav je rumunski i cincarskog starog i neizmenjenog hiljadama godina. Na Memorijalu veliku pažnju slušalaca je izazvalo izlaganje profesora Predraga Mutavdžića, sa Beogradskog univerziteta. On je govorio o poslednjoj cincarskoj državi „Pindskoj kneževini“, njenom rodonačelniku Alkibijadu Dijamandiju i okolnostima u kojima je ona nastala u ratom zahvaćenoj Evropi 1942. godine. Ovom temom je i završen ovogodišnji „Memorijal Radu Flora” u organizaciji Društva za rumunski jezik koje predvodi g-din Lučijan Marina. Ovom prilikom sigurno treba pohvaliti organizatora jer je i pored neslaganja rumunske i armanske strane dijalog protekao u pomirljivoj atmosferi punoj međusobnog razumevanja. |    |
| Design by FCP | Modified by Dragos | Powered by SCD LUNJINA | XHTML 1.0 | CSS 2.0 |